РАНА ИСТОРИЈА ЦРКВЕ
Настанак братства
Крајем 19 века није било пуно српских досељеника у
граду Милвокију, али их је 1912. године већ било близу
хиљаду и петсто. Највећи број Срба сместио се у околини
града и број им се стално повећавао.
Прво удруживање српских досељеника било је типа добротворних,
братских ложа, и четири такве ложе су постојале пре
оснивања црквеног братсва. Осећала се велика потреба
за оснивањем цркве. Оснивачи цркве били су познати Срби
тог времена: Раде Остојић, Алекса Клишанац, Миле Раушевић,
Никола Кордић, Обрен Ждрале и Марко Новаковић. Они су
одржали оснивачку скупштину Српске правослвне цркве
у Милвокију 8. фебруара 1912. године у радњи Радета
Остојића. Недељу дана после тог скупа предата је молба
градским оцима и округу за добијање дозволе за изградњу
цркве. Поред горе поменутих људи и други виђенији парохијани
учествовали су у оснивању братства: Никола Латиновић,
Исо Агбаба, Триво Бјелајац, Миле Дробац, Васо Миљуш,
Лука Стојсављевић. Милан Јовановић, Дахцар Зорић, Петар
Зорић, Раде и Миле Маричић, Никола Цигановић, Симо Буквић
и Дане Медић.
 Исте
године купљена је кућа и преуређена у цркву. Адреса
је била 724 јужна трећа улица, Милвоки, Висконсин. Кућа
је била пријављена на име Радета Остојића који је био
привремени председник. Кућа је плаћена 3.500 долара.
Унапред је плаћено 500 долара, док је преостали део
плаћан месечно.
Прво извршно тело
21. марта 1914. године одржана је прва изборна скупштина
и изабран је први извршни одбор цркве. Васо Драгојловић
је изабран за првог председника, Симо Ожеговић за подпредседника,
Михајло Јаворина за секретара, Триво Бјелајац за благајника,
Јово Гороња за председника контролног одбора и Урош
Шијан и Алекс Клишанац за чланове контролног одбора.
Сви чланови првог изборног одбора били су поштовани
и познати људи који су поставили јаке темеље братства.
Први парохијски свештеници
У првом периоду од оснивања цркве у граду Милвокију
било је 12 свештеника: 1912 Душан Богић, 1912 Илија
Капиџић, 1913 архимандрит Хаџи Јоаникије Марковић –
Дечанац, 1914 Милан Југовић, 1915 архимандрит Хаџи Јоаникије
Марковић – Дечанац, 1916 Павле Вељков, 1917-1918 Јанићије
Кукљевић, 1919-1924 прота Милан Мрвичин, 1925-1926 прота
Филип Средановић, 1927-1931свештеник Марко Комненић
и повремено као његова замена отац Матија Стијачић,
1931-1936 прота Милан Мрвичин,1936-1942 прота Џорџ (Ђорђе)
Петровић. 
Нооембра 1942 године прота Милан Бркић је изабран за
парохијског свештеника. Његовим доласком почело је ново
поглавље Српске православне цркве Свети Сава у Милвокију,
ново поглавље пуно добре воље и узбуђења. Нови свештеник
се окружио људима добре воље, људима са добрим идејама
и жељама, и са њима је ишао напред, без страха и бојазни.
Предходно свештенство је улагало велики труд да се
сачува и унапреди духовни живот парохије. Архимандрид
Хаџи Јоанкије Марковић – Дечанац је био већ био је у
позним годинама имао велико искуство. Служио је парохију
од њених раних дана 1915. године и обављао послове неопходне
за неометан рад цркве. Увео је пословне књиге у цркву
и те књиге се и данас чувају као велико историјско богатство
наше парохије. . 
Није било лако очувати и задржати тек основано братство
- 1912. године чак 97 мушкараца је отишло назад у Србију
да би учествовали у Балканском рату против Турака, а
1915. године 264 добровољца се вратило у домовину да
би учествовали у Првом светском рату и пробијању Солунског
фронта. Јоаникије Кукљевић и Марко Комненић су веома
напорно радили на очувању вере и лојалнсти цркви.
Прота Милан Мрвичин је заслужан за оснивање црквене
школе, као и за духовно и културно образовање деце и
одраслих. Прота Џорџ Петровић – Кордунаш је пак заслужан
за српску омладиху нарочито хор.
На слици са десне стране је прва постава хора Српске
православне цркве и прота Милан Мричин.
Постављање јаке основе за будућност
Прота Милан Бркић изабран је за парохијског свештеника
11. октобра 1942. године. Он је поставио темељ за све
ово што ми данас имамо.
Земљиште на 27. улици које је купљено је 1938. године
је продато јер је отац Милан мислио да ту он не може
добро да задовољи потребе парохије.
Купљено је 14 ејкара земље на 51. првој улици и Оклахома
авенији. 1946. године донета је одлука да се подигне
Српски меморијални дом. Дом је пројектован, изграђен
и отворен 1 јула 1950. године. Дом је посвећен Србима
из Милвокија који су дали свој живот у одбрани Сједињених
Америчких Држава. Дом је осветио покојни владика Николај
Велимировић, а кум Роберт Боб Шушњар.
У то време стигао је и велики број избеглица из разних,
прихватих кампова широм Немачке. Ови нови досељеници
убризгали су нову снагу парохији и тиме напредак парохије.
У првим годинама од оснивања Српски дом је био јако
успешан. Мајк Потер је био изабран за првог управника.
Када је било очигледно да ће се кредит (за подизање
дома) бити отплаћен у року од 2-3 године, основано је
посебно тело 1951. године када је одлучено да се почну
припреме за подизање нове цркве. Одлучено је и да сваки
парохијан приложи по 100 долара у фонд за изградњу цркве.
|
25. августа 1955.
године одлучено је да се почне са изградњом хове
цркве Свети Сава српско византијског стила.
26. августа 1956. године славили су се први пут
Српскии дани, поставњен је камен темељац цркве.
Земљу је осветио владика Дионисије из америчко-канадске
митрополије. |
Изградња цркве, недељна, црквена школа и парохијски
дом
Октобра 1956. године почели су послови на изградњи
цркве, школе и парохијског дома. Школа је била завршена
до краја исте године и почела је са радом 3. марта 1957.
године. Кум цркве био је Јово Девић. Рад је текао неометено
до краја те године, што је значило и крај духовног жибора
старе цркве.
|
