1960s
Фебруара 1960. године сазван је скуп парохије на коме
је одлучено да прота Радован Миљковић постане други
парохијски свештеник. Ипак, убрзо је премештен за савештеника
у граду Лорејн у Охају. Тих година одлучено је да се
подигне и објекат између Српског дома и цркве, као и
да се купи земљиште у Френклину.
18. новембра 1961. године дошла је у посету Милвокију
висока делегација на челу са митрополитом Дамаскином.
Митрополит је служио литургију на којој је рукоположио
студента богословије Драгољуба Малића за ђакона. Отац
Малић је ускоро рукоположен за свештеника помоћника,
и постављен за директора црквене школе.
 Јавним
прогласом владике Дионисија објављеног 8. јануара 1963.
архимандрит Фирмилијан, владикин помоћник, постављен
је за директора за образовање епархијe.
На ванредном скупу одржаном 27. јула 1963. године Свети
архијерејски сабор Српске православне цркве прогласио
је архимадрита Фирмилијана Оцокољића за владику средњезападноамеричке
епархије. Припреме за хиротонију су одржане на вечерњој
служби 31. јула 1963. године. Вечерње је служио сам
будући епископ Фирмилијан са 4 свештеника и ђаконом.
Певао је Хор и црква је била пуна верника.
Следећег дана, 1. августа 1963. године служена је литургија
коју су водили владика браничевски Хрисостом и владика
источно амерички и канадски Стефан, са 25 свештеника
и ђаконом. На тој светој литургији архимандрит Фирмилијан
је проглашен владиком средњезападноамеричке епархије.
Из здравствених разлога, новембра 1964. године, прота
Милан Бркић одлази у пензију. Испраћај је одржан 29.
 новембра,
а отац Сава Вујков преузима његово место. Ово је била
привремена замена парохија – отац Сава долази у Милвоки,
а прота Бркић одлази у Аризону. Отац Сава је служио
у нашој парохији 4 године, а после тога прешао је у
руску православну парохију Св. Ћирило и Методије у Милвокију.
Отац Милан Марковина изабран је већином гласова за свештеника
и преузео је дужност 15. јуна 1969. године.
Исте године прослављено је 750 година Српске православне
цркве, а почасни гости били су Др Божидар Фурић и Војвода
Момчило Ђујић.
1970-тих
Фебруара 1971. године потписан је уговор са Уметничким
Студијом Сирија Тонелија о реновирању иконостаса у цркви.
На полугодишњем скупу 10. јула 1971. године архитекте
су показали план новог културног центра Светог Саве.
Освећење камена темељца обављено је 4. јуна 1972. Почасни
гост био је конгресмен Клемент Заблоцки.
Освећење културног центра обављено је 1. и 2. септембра
1973. године.
Црквени одбор је 1975. године имао пуне руке посла.
Српски дом је требало реновирати, земљиште око цркве
је требало уредити, а и школи је била потребна велика
помоћ. Почеле су и припреме за прославу двестогодишњице
САД. Тражен је и помоћник свештеника. Црква је морала
да повећа новчану помоћ епархији за покривање судских
трошкова. Августа 1975. године Гери Монафо је рукоположен
у чин ђакона. Он је наставио своје школовање у београдској
Богословији након рукоположења. На редовној седници
одржаној 9. септембра отац Џорџ Кечанин изабран је за
свештеника помоћника.
1976. године Амерички врховни суд доноси коначну пресуду
у корист Синода Српске православне цркве у вези са случајем
владике Дионисија. Суд је преиначио одлуку суда државе
Илиној, и пресуда Врховног сида је морала бити извршена.
Прослава двестогодишњице САД је била веома успешна.
Владика средњезападноамерички др Фирмилијан је том приликом
доделио епископску повељу свештенику и председнику црквеног
одбора. Примајући награду и свештеник и председник црквеног
одбора су изјавили да награда пуноправно припада и хору
Стеван Шијачки, као и Колу српских сестара јер су они
уложили велики труд око прославе, као и око прославе
Видовдана и пријема у част принца Александра.
1977. године отац Џорц Кечанин одлази на другу парохију
и на његово место долази отац Петар Јовановић који ту
остаје мање од годину дана – од марта 1977. године до
фебруара 1978. године.
1980
1980-тих година његова светост владика западноевропски
Лаврентије осветио је три нова звона на цркви, а подигнута
је и спомен плоча на гробу проте Милана Бркића у Либертивилу
на којој су урезане речи захвалности за све што је прота
учинио за парохијане града Милвокија. Освећење плоче
обављено је 29. новембра 1980. године и то је мали доказ
љубави и поштовања које је прота Бркић заслужио.
8. октобра 1983. године отплаћен је кредит за изградњу
културног центра. Одлучено је да се то прослави 13.
новембра 1983. године. Истог дана је прослављено је
и 25 година од подизања цркве, а Синод Српске православне
цркве одлучио је да прота Милан добије високо одликовање
Српске православне цркве, право ношења напрсног крста.
Трострука прослава је била значајан дан у историји наше
парохије.
У то време унутрашњост цркве није била потпуно украшена.
Поред појединачних прилога за унутрашње украшавање,
и Коло српских сестара поклонило је мозаике у вредности
од 209.850 долапа, Братство Свети Сава поклонило је
31.888 долара, хор Стеван Шијачки поклонио је 19.600
долара, удружење српских четника недавно је поклонило
5.000 долара. Исту суму су даривали и Српско добротворно
друштво Јединство број 99, као и Српска национална федерација.
7. марта 1985. године проглашен је одбор за прикупљање
прилога за цркву Свети Сава на Врачару, у Београду.
До сада је даривано преко 300.000 долара. Наша парохија
је прикупила и поклонила највећу суму новца и тиме показала
веома висок степен духовне везе и љубави према нашем
учитељу и просветитељу Светом Сави.
Септембра 1987. године отац Јанко Трбовић је постављен
за свештеника помоћника.
Исплатом кредита за подизање културног центра почеле
су припреме за даље проширење српског дома и тиме је
наша парохија ушла у ново поглавље раста и развоја.
Шта нам доноси будућност зависи од нас и нашег вођства.
Наш даљи развој зависиће од нашег јединства, нашег разумевања
шта је важно и шта је најбоље за парохију Саборне цркве
Светог Сава. Све што смо постигли до сада заслуга је
несебичне пожртвованости првих досељеника, као и каснијих
генерација. Да бисмо наставили овај историјски успех
парохије, никада не треба заборавити речи светог Владике
Николаја:
"Свети Саво помози нам свима
да живимо заједно!" |
