top of page
sveti-sava-kraljeva_crkva_detalj.jpg

Историја Парохије

Више од 110 година Српска православна црква Светог Саве је камен темељац српске имигрантске заједнице у Милвокију, илуструјући истрајност наше вере и повезаност са нашим прецима.

Оснивање конгрегације

Пре почетка 20. века у граду Милвокију било је мало српских досељеника, али је до 1912. године овде било око две и по хиљаде српских душа. Велики број Срба настанио се у градовима око Милвокија, па је тај број био много већи. Прве установе које су основали српски досељеници биле су братске добротворне ложе. Четири такве ложе постојале су пре оснивања црквене конгрегације. Осетила се велика потреба за црквом. Иницијативу да се овде оснује црквени сабор покренули су: Раде Остојић, Алекса Клишанац, Миле Раушевић, Никола Кордић, Обрен Ждрале и Марко Новаковић. Они су позвали да се 8. фебруара 1912. одржи сабор Срба у радњи Радета Остојића, где је дошло до оснивања Српске православне цркве. Седам дана касније поднели су петицију градским и окружним властима за дозволу оснивања цркве.

Поред оних који су потписали ову петицију, у почетном оснивању џемата учествовали су: Никола Латиновић, Исо Агбаба, Триво Бјелајац, Миле Дробац, Васо Миљуш, Лука Стојсављевић, Милан Јовановић, Дахчар Зорић, Петар Зорић, Раде и Миле Маричић, Никола Цигановић, Симо Буквић и Дане Медич.

Исте године купљена је и преуређена у богомољу кућа у С. 3. 724. Кућа је уписана на име Радета Остојића који је био привремени председник. Кућа је купљена за 3.500,00 долара. Уплаћено је 500,00 долара, а остатак је исплаћиван месечно на основу уговора о земљишту. Прва Литургија служена је на Божић, 7. јануара 1913. године.

Први извршни одбор

21. марта наредне године одржана је прва изборна скупштина и изабран је први извршни одбор црквене скупштине. За првог председника изабран је Васо Драгојловић, за потпредседника Симо Ожеговић, за секретара Михаило Јаворина, за благајника Триво Бјелајац, за председника ревизијске комисије Јово Гороња, а за чланове ревизијске комисије Урош Шијан и Алекса Клишанац. Први изабрани црквени одбор сачињавали су угледни и угледни људи. Успели су да скупштину поставе на чврсте темеље.

Vintage Photo Gallery

1912 - 1942

1942 - 1956

1956 - 1958

1960 - 1969

1970 - 1979

1980 - 1989

Феб-Мај 2022

Временска линија

Рани парохијски свештеници

При храму Светог Саве у првом периоду било је 12 пароха: Душан Богић 1912, Илија Капиђич 1912, архимандрит Хаџи Јоаникије Марковић-Дечанац 1913, 1915, Милан Југовић 1914, Павле Вељков 1916, Павле Вељков 1916, Ја 19 Куљевић 1917, Ја 17 Проф. Милан Мрвичин 1919, и 1924-и поново 1931, и 1936, прота Филип Средановић 1925 и 1926, свештеник Марко Комненић 1927-1931, у разним временима за време о. Комненичево одсуство о. Матија Стијачић је служио, прота Ђорђе Петровић од 1936. до 1942. године.

Новембра 1942. године за пароха је изабран прота Милан Бркић. Његовим доласком у Цркву Светог Саве у Милвокију почела је нова ера, испуњена ентузијазмом и узбуђењем. Нови пастор је нашао добре људе и добре Србе у Милвокију. Овај млади, енергични визионар окружио се људима добре воље, онима који су били конструктивни и добронамерни, и са њима је без страха и стрепње марширао да створи оно чему се годинама тежило.

И ранији парохијски свештеници су улагали велике напоре да сачувају и унапреде духовни живот сабраће. Архимандрит Хаџи Јоаникије Марковић-Дечанац био је искусан и већ у дубокој старости. У овој младој парохији радио је 1915. године на набавци ствари неопходних за црквени живот. Он је установио књиге рекорда, које и данас постоје и имају немерљиву историјску вредност.

Није било лако сачувати и одржати новоосновану скупштину из које се још 1912. године деведесет седам људи из Милвокија вратило у стару земљу да учествују у Балканским ратовима, а 1915. вратило се двеста шездесет и четири добровољца. да учествује у Првом светском рату на фронту код Солуна. Јоаникије Кукуљевић и Марко Комненич уложили су велике напоре да одрже веру и оданост цркви.

Прото Милан Мрвичин је заслужан за оснивање школе и старање о духовном и културном образовању деце и одраслих. Прота Ђорђе Петровић-Кордунас такође је заслужан за бригу о српској омладини, посебно о хору.

Постављање чврстих темеља за будућност

Прота Милан Бркић, који је 11. октобра 1942. године изабран за пароха, поставио је чврсте темеље из којих ће се дићи све што имамо данас. Продато је земљиште у 27. улици које је купљено 1938. године, јер је према мишљењу о. Милана није могла да задовољи потребе џемата.

Купљено је 14 хектара у 51. улици и Вест Оклахома Авенуе. Године 1946. донета је одлука да се изгради Меморијална дворана америчких Срба. Сала је изграђена са свим унутрашњим намештајем и завршена је и отворена 1. јула 1950. Сала је посвећена Србима из Милвокија, члановима црквене конгрегације који су својим животом бранили своју отаџбину, Америку. Салу је освештао покојни владика Николај Велимировић, а кум је био Роберт Боб Суснар.

У то време многи нови имигранти су почели да пристижу у Милвоки из кампова за расељена лица у Немачкој. Ова нова имиграција по својој природи донела је нову потенцијалну моћ духовној заједници у Милвокију да побољша њен напредак. У првој години рада Српска хала је била невероватно успешна. За управника сале изабран је Мајк Потер и када је постало очигледно да ће хипотека на салу бити отплаћена за две до три године, 1951. године сазвана је посебна скупштина црквене конгрегације на којој је одлучено да се почну припреме за подизање нове цркве. Одлучено је да сваки парохијанин уложи 100,00 долара у грађевински фонд.

Дана 25. августа 1955. године одлучено је да се почне са изградњом новог Саборног храма Светог Саве у српско-византијском стилу.

Следећег дана, 26. августа 1956. године, обележен је први дан Србије и тада је узета прва лопата земље. Земљиште је освештао Епископ америчко-канадске епархије Дионисије.

Изградња цркве, недељне школе и парохијског дома

Октобра 1956. године почели су радови на изградњи цркве, школе и парохијског дома. Школа је завршена до краја године и освећена је 3. марта 1957. Кум за освећење био је црквени службеник и веома активан радник Јово Девић. Радови су текли веома добро до краја године када је период духовног живота у старој цркви приведен крају.

На скупу 4. фебруара 1958. председник сабраће Ђорђе Стојсављевић саопштио је да је завршена изградња нове цркве, школе и парохијског дома. На овом састанку је грађевински одбор распуштен јер је завршио свој рад, а на седници одржаној 3. марта одржана је комисија за посветну књижицу и за њено председништво је изабран Петар Павлович. Радници су били у помами да заврше припреме за освећење које је требало да се одржи у комбинацији са прославом 3. Српских дана 30. и 31. августа. За кума освећења изабран је угледни црквењак Милан Пријић.

Садржај за 1958-2022 период ће бити постављен ускоро...

Пододбор за веб сајт Црквеног одбора тренутно прикупља садржај за овај временски период.  Молимо останите са нама за даља ажурирања.  Хвала.

The 1970s

The baby boom was in full swing and the parish was expanding rapidly with young people. A new facility to host social gatherings and to provide space for youth activities was needed. Milan Damjanovich and Emil Prodanovich had returned from the SNF Basketball Tournament with $1,500 remaining from the travel account for the Milwaukee teams. They presented this to the Board to help start fundraising for a new gymnasium so Milwaukee could host tournaments and have a place for our youth to congregate. Milan, who was serving as Athletic Director at the time, also volunteered to serve as Chairman of the Building Committee. At the semi-annual meeting in July 1971, architects showed plans for he new Cultural Center which would greatly expand the original school and administrative building constructed in the late 1950s. After the vote to proceed, Ilija Potkonjak became the first-and youngest at 1 years old-parishioner to donate, with a five dollar gift. The blessing of the cornerstone took place on June 4, 1972. The main speaker at the cornerstone blessing was Congressman Clement Zablocki.

Also in 1972, the Sumadija Serbian Folk Dance Ensemble featured in a one-half hour television special, produced on 10 in Milwaukee and aired on public television in 13 states. The consecration of the Cultural Center took place on September 1st and 2nd, 1973. This facility has since hosted thousands of cultural, social and sporting events over the years, including major gatherings such as Serbian singing festivals, the Bicentennial Celebration of our nation in 1976, Serb National Federation basketball, golf and bowling tournaments, and Roast and Toasts featuring the state's biggest sports celebrities such as Bob Vecker and Brewers Paul Molitor and Pete Vuckovich and major league umpire Bruce Froemming. In the last 40 years, tens of thousands of basketball players, golfers, dancers and singers have performed and celebrated in our cultural center, which is well known by Serbs nationally.

In 1975, a new second priest was being sought. An election was held at the regular meeting on September 9th, and Reverend George Kechanin and Popadija Peggy, from Pennsylvania, joined the Milwaukee congregation. In this same year Gerasim (Gary) Monafo, of the Milwaukee parish, was ordained to the rank of deacon. After his ordination he traveled of Belgrade of continue his studies at the Theological Faculty.

In 1976, preparations for the celebration of the American B-i Centennial resulted in a great demonstration of Serbian cultural accomplishment. In an unprecedented event, the Milwaukee Performing Arts Center was the venue for the performance of Albanska Golgotha and Father Milan Markovina's presentation of "Srpska Varijacija." Also, the Cultural Center hosted an

extravaganza of Serbian dancing and choral singing in honor of the nation's 200th birthday in front of hundreds of parishioners and political leaders. With energy and enthusiasm, Serbians proudly saluted their country and fellow Americans, and stood tall at this important time in American history. Because of the exceptional success of the celebration of America's Bi Centennial at the parish, Bishop Firmilian of the Midwest American Diocese was pleased to award an Episcopal Gramata to Father Milan and Stevan (Bato) Radjenovic, the president of the congregation. Father Milan received his pectoral cross at a banquet celebrating the 25th anniversary of his ordination and marriage to Protinica Martha, hosted by the St. Sava Milwaukee Parish. In

receiving the Gramata, both the pastor and the president stated that the honor did not belong only to them, but to all members

of the parish, and to the Stevan Sijacki Choir and the Circle of Serbian Sisters. This was for their efforts to assure the success of

this celebration as well as the success of the Vidovdan banquet and celebration in honor of Crown Prince Alexander that same year.

In 1977, Father George was assigned to another parish and Father Peter Jovanovich and Popadija Ljiljana came in his place, from March 1978 to February of 1980, when he was assigned to St. Sava Church in San Gabriel, California.

After years of volunteers helping our clergy in the office, in 1978it was decided that a part-time secretary should be hired. Marcia Jovanovich began on April 2, 1978 and is still serving in this capacity today. For the past 15 years Mrs. Connie Subotich has worked alongside Marcia in the office, volunteering every day for her church and community. Another great lady and very capable writer/reporter, Kata Djakovich Parker recorded and put together chronicles from 1912 - 1984 for posterity, in memory of those Serbian Orthodox Faithful who immigrated to Milwaukee in the early 1900's and founded the St. Sava Orthodox Parish. These records are kept in our newly built and renovated library.

The 1980s

In 1980, three new church bells in the cathedral were blessed by His Grace Bishop Lavrentije of Western Europe. Slavko Bjelosevich and Nikola Ninkovich were kumovi for the blessing of the bells. Also that year, ni agesture to express our gratitude for hisserviceandcontributionstothechurchandour parishioners, the congregation raised and blessed the headstone of Very Reverend Milan Brkich in Libertyville.

In March 1980, Father Janko Trbovich was accepted as second priest. The first 75 years of the church's existence was capped by the 50th anniversary celebration of the Stevan Sijacki Choir. A grand gathering was held amidst beautiful choral singing from

guest choir S Stevan Hristich Choir of Phoenix, Arizona, followed by a banquet. In 1982, Father Janko was assigned to Phoenix, Arizona, and Milwaukee was served by substitute priests assisting Father Milan until 1989. In November 1983, the parishioners celebrated the burning of the mortgage and the 25th anniversary of the consecration of St. Sava Cathedral. This celebration also included the elevation of Very Reverend Milan Markovina, whom the highest body of theSerbian Orthodox Church-the Holy Episcopal Synod--decorated with the pectoral cross. This triple celebration was a very meaningful day in the history of our church congregation.

On November 3, 1984, Ronald Wilson Reagan, the 40th president of the United States, appeared at the Cultural Center as part of his national re-election campaign. Security was high, including the placement of agents on the roof of the center and church, and stationed throughout the campus. At 6:06 PM, standing alongside Father Milan, President Reagan began with the

following words: 

Well yours is a beautiful state, of course. But the best thing about Wisconsin is you, her people. I'm happy to be here with the sons and daughters of Wisconsin's immigrants, brave people who have followed their dreams to America, pushed back our frontiers, and built strong and thriving cities like this one. Your church and the lovely mural behind me reminds us our proud heritage, remind us how blessed we are to live in this land of hope and in a new world where all things are possible.

That impressive mural, painted with infinite love and patience by Drakse Louderback, still hangs proudly on the Cultural Center stage to this day.

 

On March 7, 1985 a committee was organized to collect donations for the National Cathedral of St. Sava in Belgrade at

Vracar, and to date more than $300,000 has been sent for that cause. St Sava-Milwaukee donated $80,000 for one bell alone - the second largest in the Vracar bell tower. Our church school congregation not only assumed a leadership position in the

entire Serbian Orthodox Church by this work, but in doing so demonstrated our high spiritual awareness and love for our patron saint and enlightener, St. Sava. The Milwaukee congregation was awarded the highest honor by the church: the St. Sava Order of the First Degree.

In 1986, the Cultural Center was filled to capacity for the International Folk Spectacular, which raised $19,000 for Vracar

in one evening. Bob and June Milkovich were instrumental in organizing the event. Hosted by dual masters of ceremonies

Bob Milkovich and Paul Markovina, a crowd of 1,500 viewed performances by guest groups representing the Hawaiians,

Slovaks, Bulgarians and Ukrainians, who were joined by the St. Sava Sumadija Dancers, Junior Dancers and Sumadija

Alumni Dancers. These groups were supported by five different orchestras playing together, along with multiple and combined

choirs. Rarely was the hall filled with so much excellent diverse, multi-cultural music and spirit.

CONTENT FOR 1990s+ COMING SOON

Отплата шест зајмова

Услед разних околности, црква је била заробљена у огромним дуговима према Три Цити Натионал Банк. У фебруару 2022. укупан износ за шест зајмова у питању је био 621.679 долара, што је скоро 20% укупног годишњег буџета цркве. Убрзо након тога, новоизабрани црквени одбор формирао је пододбор са једним јединим циљем, а то је да организује што пре отплату овог дуга, како се проблем не би пренео на нашу децу и будућност генерације.

У наредним месецима, наша парохија је постигла монументални циљ да постане црква без дугова раније ове године. Историјска акција прикупљања средстава која је почела у фебруару 2022. године завршена је фантастичном прославом достигнућа 30. априла када је око 600 људи присуствовало гала забави.

Кампања прикупљања средстава је била истакнута слоганом 620 к 1.000 долара = Црква без дуга , што указује на једноставну математику потребну за отплату укупног пропорционалног/приближног износа од 620.000 долара повезаних са шест црквених зајмова. Коначни прикупљени износ од 668.926 долара дошао је као прави Божји благослов јер не само да смо испунили свој циљ, већ смо га и премашили. Вишак средстава прикупљен од ове акције прикупљања средстава биће искоришћен за најхитније пројекте поправке/одржавања цркве и оперативне трошкове.

То је било могуће само захваљујући великодушности наших парохијана и других људи добре воље, што је још један подсетник да је само небо граница када смо уједињени.

bottom of page